xEco Vazduh - Kvalitet vazduha u Srbiji u realnom vremenu

13.06.2021 06:00

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Novi Sad Rumenačka	12

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Novi Sad Rumenačka	13

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Novi Sad Rumenačka	20
2.	Kikinda Centar	9

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Kikinda Centar	57

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Veliki Crljeni	13
2.	Novi Sad Rumenačka	11
3.	Beočin Centar	11
4.	Beograd Obr. Ušće	10
5.	Beograd Vinča	10
6.	Beograd Oml. brigada	9
7.	Beograd Lazarevac	9
8.	Beograd Zemun TB	8
9.	Beograd Ovča	5
10.	Beograd Dr. Mišović	3

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Beočin Centar	29
2.	Veliki Crljeni	25
3.	Novi Sad Rumenačka	23
4.	Beograd Lazarevac	19
5.	Beograd Zemun TB	17
6.	Beograd Obr. Ušće	17
7.	Beograd Vinča	17
8.	Beograd Oml. brigada	16
9.	Beograd Ovča	7
10.	Beograd Dr. Mišović	4

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Beograd Ovča	30 SZO
2.	Beočin Centar	25 SZO
3.	Novi Sad Rumenačka	20 SZO
4.	Sremska Mitrovica	15
5.	Beograd Oml. brigada	15
6.	Veliki Crljeni	13
7.	Kikinda Centar	9
8.	Beograd Obrenovac	8
9.	Beograd Zemun TB	7
10.	Beograd Vinča	7

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Novi Sad Rumenačka	21
2.	Sremska Mitrovica	18
3.	Beočin Centar	13
4.	Novi Sad Liman	8

#	Stanica	Konc. (µg/m³)
1.	Beograd Vinča	124 GV SZO
2.	Beograd Dr. Mišović	111 SZO
3.	Kikinda Centar	99
4.	Beograd Ovča	98
5.	Novi Sad Liman	87
6.	Beograd Oml. brigada	77
7.	Kosjerić	0

#	Stanica	Broj dana
1.	Novi Pazar	84
2.	Valjevo	84
3.	Popovac	67
4.	Kosjerić	54
5.	Niš IZJZ Niš	51
6.	Obrenovac Centar	47
7.	Smederevo Centar	47
8.	Niš O.š. Sv. Sava	41
9.	Užice	32
10.	Beograd N. Beograd	31
11.	Beograd Vračar	29
12.	Novi Sad Rumenačka	25
13.	Beograd Stari grad	24
14.	Beograd Ovča	22
15.	Beočin Centar	22
16.	Šabac - Mobilna	11
17.	Beograd Desp. Stefana	9
18.	Beograd Mostar	8
19.	Beograd Oml. brigada	4
20.	Bor Gradski park	4
21.	Beograd Dr. Mišović	1
22.	Beograd Obrenovac	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Bor Gradski park	13
2.	Bor Institut RIM	4
3.	Bor Brezonik	3

#	Stanica	Broj dana
1.	Beograd Desp. Stefana	4
2.	Beograd Mostar	2
3.	Obrenovac Centar	1
4.	Valjevo	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Kopaonik	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Kosjerić	146
2.	Novi Pazar	127
3.	Valjevo	122
4.	Niš IZJZ Niš	106
5.	Užice	104
6.	Popovac	83
7.	Smederevo Centar	75
8.	Niš O.š. Sv. Sava	63
9.	Novi Sad Rumenačka	62
10.	Beograd N. Beograd	55
11.	Pančevo Starčevo	54
12.	Beočin Centar	49
13.	Beograd Vračar	48
14.	Beograd Stari grad	48
15.	Beograd Mostar	33
16.	Bor Gradski park	24
17.	Pančevo Vojlovica	17
18.	Pančevo Vatr. dom	14
19.	Beograd Ovča	9
20.	Obrenovac Centar	8
21.	Subotica	5
22.	Beograd Oml. brigada	2
23.	Beograd Desp. Stefana	2
24.	Beograd Dr. Mišović	2

#	Stanica	Broj dana
1.	Bor Gradski park	58
2.	Bor Brezonik	17
3.	Bor Institut RIM	10
4.	Bor Slatina-ZIJIN	6
5.	Obrenovac Centar	2
6.	Beograd N. Beograd	1
7.	Beograd Vračar	1
8.	Beograd Mostar	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Kosjerić	18
2.	Beograd Vračar	3
3.	Kamenički Vis EMEP	2
4.	Obrenovac Centar	1
5.	Beograd Mostar	1
6.	Beograd N. Beograd	1

#	Stanica	Srednja vrednost
1.	Valjevo	44.1 GV SZO
2.	Novi Pazar	41.1 GV SZO
3.	Niš IZJZ Niš	40.2 GV SZO
4.	Beograd Oml. brigada	39.7 GV SZO
5.	Kosjerić	36.7 GV SZO
6.	Užice	34.8 GV SZO
7.	Beograd Ovča	32.5 GV SZO
8.	Smederevo Centar	31.2 GV SZO
9.	Niš O.š. Sv. Sava	30.3 GV SZO
10.	Beograd Dr. Mišović	28.5 GV SZO
11.	Subotica	26.9 GV SZO
12.	Beograd Desp. Stefana	26.2 GV SZO
13.	Beograd N. Beograd	25.4 GV SZO
14.	Beočin Centar	25.2 GV SZO

#	Stanica	Broj dana
1.	Beograd Oml. brigada	169
2.	Valjevo	132
3.	Smederevo Carina	121
4.	Užice	120
5.	Kosjerić	100
6.	Subotica	99
7.	Požarevac	95
8.	Niš O.š. Sv. Sava	84
9.	Zaječar	83
10.	Beograd Desp. Stefana	74
11.	Pančevo Starčevo	72
12.	Smederevo Centar	70
13.	Niš IZJZ Niš	65
14.	Bor Gradski park	63
15.	Beograd Stari grad	63
16.	Kostolac	62
17.	Beograd N. Beograd	59
18.	Novi Sad Rumenačka	57
19.	Kragujevac	51
20.	Beočin Centar	49
21.	Pančevo Vatr. dom	46
22.	Pančevo Vojlovica	45
23.	Sremska Mitrovica	45
24.	Beograd Mostar	40
25.	Popovac	37
26.	Novi Sad Liman	31
27.	Sombor	31
28.	Obrenovac Centar	25
29.	Kamenički Vis EMEP	6

#	Stanica	Broj dana
1.	Bor Gradski park	41
2.	Bor Brezonik	11
3.	Bor Institut RIM	8

#	Stanica	Broj dana
1.	Beograd Desp. Stefana	7
2.	Beograd Mostar	2
3.	Pančevo Cara Dušana	1
4.	Zrenjanin	1
5.	Sremska Mitrovica	1
6.	Beograd Oml. brigada	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Kopaonik	82
2.	Kamenički Vis EMEP	28
3.	Beograd Zeleno brdo	22
4.	Pančevo Cara Dušana	11
5.	Novi Sad Liman	10
6.	Novi Sad Rumenačka	5
7.	Niš O.š. Sv. Sava	5
8.	Beograd Stari grad	4
9.	Beograd N. Beograd	4
10.	Kosjerić	3
11.	Subotica	1

#	Stanica	Srednja vrednost
1.	Valjevo	42 GV SZO
2.	Niš IZJZ Niš	39 GV SZO
3.	Kraljevo	33 GV SZO
4.	Niš O.š. Sv. Sava	33 GV SZO
5.	Beograd N. Beograd	30 GV SZO
6.	Kosjerić	30 GV SZO
7.	Smederevo Centar	30 GV SZO
8.	Subotica	30 GV SZO
9.	Pančevo Vatr. dom	27 GV SZO
10.	Beograd Stari grad	26 GV SZO
11.	Beočin Centar	26 GV SZO

#	Stanica	Broj dana
1.	Valjevo	171
2.	Užice	154
3.	Smederevo Centar	148
4.	Kragujevac	103
5.	Kosjerić	86
6.	Beograd Vračar	76
7.	Beograd Stari grad	62
8.	Novi Sad Liman	35
9.	Beograd Mostar	35
10.	Kamenički Vis EMEP	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Bor Gradski park	13
2.	Bor Brezonik	1

#	Stanica	Broj dana
1.	Obrenovac Centar	5
2.	Beograd Mostar	2

#	Stanica	Broj dana
1.	Beograd Oml. brigada	98
2.	Novi Sad Liman	21
3.	Kikinda Centar	5
4.	Beograd N. Beograd	3
5.	Beograd Zeleno brdo	2

#	Stanica	Srednja vrednost
1.	Kosjerić	44.42809365 GV SZO
2.	Smederevo Centar	36.43811728 GV SZO
3.	Beograd Stari grad	32.95288571 GV SZO

#	Stanica	Srednja vrednost
1.	Beograd Mostar	44 GV SZO
2.	Beograd Desp. Stefana	43 GV SZO
3.	Užice	41 GV SZO

Aplikacija xEco Vazduh ("eXtreme ECOlogy" - Ekstremna ekologija) prikazuje Evropski Indeks kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koristeći podatke o koncentracijama pet zagađujućih materija: Suspendovanih čestica prečnika do 10 i 2,5 mikrona (PM10 i PM2.5), sumpor dioksida (SO₂), azot dioksida (NO₂) i prizemnog ozona (O₃).

Prikazuju se merenja agregirana na časovnom i dvadesetčetvoročasovnom nivou iz mreža za automatski monitoring kvaliteta vazduha (preuzeta sa nacionalnog portala otvorenih podataka) kao i indikativna merenja koncentracija PM10 i PM2,5 suspendovanih čestica iz javno dostupnih baza podataka o kvalitetu vazduha u realnom vremenu (luftdaten.info).

Vrednovanje i rangiranje kvaliteta vazduha vrši se prema metodologiji primenjenoj na portalima "European Air Quality Index" i "Up-to-date Air Quality Data" kojima upravlja Evropska agencija za životnu sredinu (EEA - European Environment Agency), uvođenjem raspona indeksa kvaliteta vazduha u 6 kategorija:

Dobar (Good),
Prihvatljiv (Fair),
Srednji (Moderate),
Loš (Poor),
Veoma loš (Very poor) i
Izuzetno loš (Extremely poor).

Stanice sa indikativnim merenjima se ilustracije radi kategorizuju samo u odnosu na PM čestice (srednje časovne i srednje dvadesetčetvoroćasovne vrednosti), primenom istih raspona. Aplikacija u detaljnom prikazu, primenom važeće zakonske regulative u oblasti zaštite kvaliteta vazduha daje ocene kvaliteta prema definisanim graničnim vrednostima za pojedine polutante (GV) GV datim u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 11 od 5. marta 2010, 75 od 20. oktobra 2010, 63 od 19. jula 2013.) kao i u odnosu na granične vrednosti preporučene od Svetske zdravstvene organizacije - SZO (WHO - World Health Organization) SZO.

European Air Quality Index, odnosno Evropski indeks kvaliteta vazduha omogućava korisnicima da saznaju više o kvalitetu vazduha u mestu gde žive, rade ili putuju. Kombinovanjem ovog indeksa sa graničnim vednostima iz nacionalnog zakonodavstva odnosno datim od strane SZO, građani Srbije po prvi put mogu da dobiju realne, pravovremene informacije o kvalitetu vazduha u zemlji, pojedinim regionima i gradovima. Takođe, aplikacija omogućava vizuelizaciju jačine i smera vetra na 10m visine (strujnice na mapi) na teritoriji Srbije korišćenjem servisa obezbeđenog od weather.openportguide.de na osnovu podataka Nacionalne okeanske i atmosferske službe Sjedinjenih Američkih Država (NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration).

Takođe, aplikacija daje prikaze "top liste" stanica prema najvišim koncentracijama polutanata odnosno trajanjem povišenih koncentracija u poslednjem satu, poslednja dvadesetčetiri sata, od početka tekuće godine kao i u prethodne tri godine, te označava stanice na kojima su prekoračene pojedine granične vrednosti definisane domaćim zakonodavstvom, odnosno smernicama SZO.

Indeks se zasniva na vrednostima koncentracije do pet ključnih zagađujućih materija, uključujući:

Suspendovane čestice prečnika do 10 µm - PM10
Suspendovane čestice prečnika do 2,5 µm - PM2.5
Prizemni ozon - O₃
Azot-dioksid - NO₂
Sumpor-dioksid - SO₂

Njime se iskazuje potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje, odnosno veza između koncentracija pojedinačnih polutanata i zdravlja građana.

Indeks se izračunava na osnovu srednjih satnih ili srednjih 24-časovnih vrednosti prikupljenih iz postojeće državne automatske mreže za monitoring kvaliteta vazduha. Takođe, primenjuje se i na rezultate indikativnog monitoringa (PM10 i PM2,5) koji sprovode građani na sopstvenim meračima (senzorima). Podaci nisu formalno verifikovani. U slučaju prizemnog ozona (O₃) umesto srednje dvadesetčetvoročasovne vrednosti koristi se maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (prema definiciji datoj u Uredbi).

Indeks ukazuje na kratkoročnu situaciju sa kvalitetom vazduha. Ne odražava dugoročnu (godišnju) situaciju sa kvalitetom vazduha, koja se može značajno razlikovati. Indeks nije sredstvo za proveru usklađenosti sa standardima kvaliteta vazduha i ne može se koristiti u tu svrhu.

Metodologija

Vrednosti koncentracija do pet ključnih zagađivača određuju nivo indeksa koji odražava kvalitet vazduha na svakoj stanici. Indeks odgovara najlošijem nivou bilo kojeg od pet zagađivača (kartica Indeks).

Markeri na mapi predstavljaju lokacije stanica za praćenje kvaliteta vazduha. Boje odražavaju kvalitet vazduha na toj stanici ocenjen prema srednjim satnim odnosno srednjim dvadesetčetvorosatnim vrednostima koncentracija zagađujućih materija, po principu da koncentracija koja generiše najlošiju ocenu istovremeno daje sveukupnu ocenu za stanicu. Iskačući prozor kružnog oblika koji prikazuje indeks kavliteta vazduha obojen je odgovarajućom bojom dok se ujedno u okviru kruga prikazuju zagađujuće materije na osnovu čijih koncentracija je pojedina stanica svrstana u datu kategoriju.

Da bi se izbeglo izostavljanje stanica koje ne prikupljaju podatke o svim zagađivačima, indeks se izračunava za sve stanice sa podacima za najmanje jedan zagađivač. Stanice koje mere koncentracije PM čestica prikazane su kao veće tačke a one koje ne mere kao manje, dok su stanice indikativnog monitoringa prikazane kao zaobljeni kvadrati, što ukazuje na nivo pouzdanosti prikazanog indeksa.

Opsezi koncentracija i nivoi indeksa

Opsezi indeksa kojim se kategorizuje kvalitet vazduha zasnivaju se na relativnim rizicima povezanim sa kratkotrajnom izloženošću PM2.5, O₃ i NO₂, kako je definisala Svetska zdravstvena organizacija u svom Izveštaju o zdravstvenom riziku od zagađenja vazduha u Evropi (projekat HRAPIE).

Relativni rizik od izloženosti PM2,5 uzima se kao osnova za kreiranje indeksa, posebno povećanje rizika od smrtnosti usled porasta dnevne srednje koncentracije PM2,5 za 10 µg/m3 .

Pod pretpostavkom linearnosti funkcija relativnog rizika za O₃ i NO₂, izračunavaju se koncentracije ovih zagađivača koje predstavljaju ekvivalentan relativni rizik od povećanja dnevne srednje vrednosti PM2,5 za 10 µg/m3.

Za koncentracije PM10 pretpostavlja se konstantan odnos između PM10 i PM2,5 od 1:2, u skladu sa gornjim smernicama Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha za Evropu.

Za SO₂, opsezi odražavaju granične vrednosti određene EU direktivom o kvalitetu vazduha.

Zdravstvene poruke

Sračunati indeksi su dopunjeni zdravstvenim preporukama za opštu populaciju i za osetljivu populaciju. Pod osetljivom populacijom podrazumevaju se odrasli i deca sa respiratornim problemima i odrasli sa srčanim oboljenjima.

Indeks	Opšta populacija	Osetljiva populacija
Dobar	Kvalitet vazduha je dobar. Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.	Kvalitet vazduha je dobar. Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.
Prihvatljiv	Uživajte u svojim uobičajenim aktivnostima na otvorenom.	Uživajte u svojim uobičajenim aktivnostima na otvorenom.
Srednji	Uživajte u svojim uobičajenim aktivnostima na otvorenom.	Razmislite o smanjenju intenzivnih aktivnosti na otvorenom ako imate simptome.
Loš	Razmislite o smanjenju intenzivnih aktivnosti na otvorenom ako imate simptome kao što su bol u očima ili kašalj.	Razmislite o smanjenju fizičkih aktivnosti, posebno na otvorenom, posebno ako imate simptome.
Vrlo loš	Razmislite o smanjenju intenzivnih aktivnosti na otvorenom ako imate simptome kao što su bol u očima, kašalj ili grlo.	Smanjite fizičke aktivnosti, posebno na otvorenom, naročito ako imate simptome.
Izuzetno loš	Smanjite fizičke aktivnosti na otvorenom.	Izbegavajte fizičke aktivnosti na otvorenom.

Kontakt

E-mail: admin@xeco.info

Markeri
	Indikativno merenje PM (građanski senzori)
	Ne meri PM (državna mreža)
	Meri PM (državna mreža)

Kategorije vazduha
	Izuzetno loš
	Veoma loš
	Loš
	Srednji
	Prihvatljiv
	Dobar

Bedževi
SZO=X	Prekoračena granična vrednost (X) Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
GV=Y	Prekoračena granična vrednost (Y) Republike Srbije

Kategorije kvaliteta vazduha, date kao rasponi srednjih časovnih (1h) i dvadesetčetvoročasovnih (24h) vrednosti koncentracija zagađujućih materija izraženih u µg/m³, prema metodologiji primenjenoj na portalima "European Air Quality Index" i "Up-to-date Air Quality Data" kojima upravlja Evropska agencija za životnu sredinu (EEA - European Environment Agency).

Vreme osrednjavanja: 1 čas (1h)

Kategorija	PM2.5	PM10	SO₂	NO₂	O₃
Izuzetno loš			>750	>340	>380
Veoma loš	>90	>180	500-750	230-340	240-380
Loš	40-90	90-180	350-500	120-230	130-240
Srednji	30-40	60-90	200-350	90-120	100-130
Prihvatljiv	15-30	35-60	100-200	40-90	50-100
Dobar	0-15	0-35	0-100	0-40	0-50

Vreme osrednjavanja: 24 časa (24h)

Kategorija	PM2.5	PM10	SO₂	NO₂	O₃
Izuzetno loš	>75	>150
Veoma loš	50-75	100-150	>200	>50	>160
Loš	25-50	50-100	125-200	40-50	110-160
Srednji	20-25	40-50	60-125	30-40	70-110
Prihvatljiv	10-20	20-40	20-60	20-30	40-70
Dobar	0-10	0-20	0-20	0-20	0-40

Granične vrednosti date u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije GV, odnosno prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije SZO, izražene u µg/m³, prema periodu osrednjavanja [maksimalni dozvoljeni broj ponavljanja u toku kalendarske godine].

		PM2.5	PM10	SO₂	NO₂	O₃
Čas	GV	-	-	350 [24]	150 [18]	180*
Čas	SZO	-	-	500**	200	-
Dan	GV	-	50 [35]	125 [3]	85	120***
Dan	SZO	25	50	20	-	100****
Godina	GV	25	40	50	40	-
Godina	SZO	10	20	-	40	-

* Dato kao koncentracija o kojoj se obaveštava javnost prema Uredbi.
** Preporuka važi za 10-minutnu srednju vrednost.
*** Dato kao maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost u 24h u cilju zaštite zdravlja prema Uredbi.
**** Preporuka važi za maksimalnu 8-časovnu srednju vrednost u 24h.

PM 2,5 i PM 10 (Particulate Matter) SUSPENDOVANE, LEBDEĆE, ČESTICE

Suspendovane (lebdeće) čestice spadaju u jedne od najopasnijih zagađivača vazduha, jer se zbog svojih malih dimenzija dugo zadržavaju u nižim delovima troposfere. U čvrstom ili tečnom obliku raspršene su u sloju vazduha u kojem živa bića dišu i žive, a vetrom se lako raznose na velike udaljenosti od mesta izvora. Mogu biti različitih veličina i sastojati se od mnogobrojnih hemijskih jedinjenja.

Prema dimenzijama podeljene su na više grupe, od kojih su posebno značajne:

PM 10 - čestice prečnika do 10 mikrometra
PM 2.5 - čestice prečnika do 2.5 mikrometra

Kako je prečnik prosečne ljudske dlake 70 mikrometra, ove fine čestice su i do 30 puta manje u prečniku. Zbog toga su nevidljive golim okom. One najfinije se mogu videti samo pod elektronskim mikroskopom.

Prema izvoru iz kojeg nastaju dele se na primarne i sekundarne suspendovane čestice. Primarne nastaju direktnim emitovanjem u vazduh iz izvora kao šro su gradilišta, neasfaltirani putevi, dimnjaci, požari, zapaljeno strnjište, paljenje guma...

Sekundarne lebdeće čestice su one koje su u atmosferi formirane od prekursora, kao rezultat složenih hemijskih reakcija. Glavni prekursori za formiranje lebdećih (suspendovanih) čestica su sumpor dioksid (SO_2>) i azot dioksid (NO₂), a to su zagađivači emitovani iz termoelektrana, industrije i saobraćaja.

Uticaj PM 2.5 i PM 10 na zdravlje

S obzirom da su suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10 izuzetno malih dimenzija zbog kojih lebde i dugo se zadržavaju u sloju vazduha koji udišemo, a uzevši u obzir da se sastoje i od čvrstih i tečnih delova noseći na sebi brojna štetna hemijska jedinjenja, veoma su opasne i štetne po zdravlje ljudi a najugroženije kategorije su deca, starije osobe i kardiopulmonarni bolesnici.

Mikroskopske čestice koje se ponašaju i kao gas, disanjem ulaze duboko u pluća. Najsitnije prodiru do alveola trećeg reda a tako dospevaju i u krvotok. Čak i one najkrupnije koje se zadržavaju u gornjim disajnim putevim, izazivaju brojne zdravstvene tegobe poput produktivnog kašlja i otežanog disanja. Suspendovane čestice koje prodru dublje u tkivo pluća kao i u krvotok, izazvivaju niz veoma ozbiljnih oboljenja sa krajnjim rezultatom u skraćenju životnog veka izložene populacije.

Neke od bolesti i efekata na zdravlje usled izloženosti ka PM 2.5 i PM 10 su:

Problemi sa disanjem
Iritacija očiju, nosa i grla
Stezanje u grudima
Nepravilan rad pluća
Preskakanje srca

Brojna istraživanja pokazuju da izlaganje ovim česticama uzrokuju prevremenu smrt od kardiovaskularnih ili pulmonarnih bolesti. Takođe PM 2.5 i PM 10 izazivaju ili pogoršavaju hronična oboljenja kao šro su astma, infarkt srca, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

Prema istraživanju objavljenom u Journal of the American Medical Association, dugotrajno izlaganje PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, što potencijalno može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Naučnici koji su se bavili ovom temom i istraživanjima, procenili su da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom povećanja koncentracija ovih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopumonarnim oboljenjem ili rakom pluća.

American Heart Association ističe uticaj i razliku između kratkojtrajne i dugotrajne izloženosti prema PM 2.5: "Izloženost prema PM (PM 2.5) u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati kardiovaskularna oboljenja, imala ona fatalan ishod ili ne; dugotrajna izloženost finim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kardiovaskularnim oboljenjima u daleko većoj meri nego izloženost od nekoliko dana i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina."

Potencijalna šteta nastala od zagađivača vazduha, ne zavisi samo od koncentracije tih zagađivača, već i od dužine izloženosti ka njima. Zato dvadesetčetvoročasovne vrednosti PM-ova pokazuju bolji odraz na zdravlje ljudi nego na primer jednočasovna vrednost.

Mere zaštite

Ostanite kući i zatvirite sve prozore kako biste sprečili da vazduh zagađen suspendovanim česticama u većoj meri prodre u vaš prostor
Preporučuje se upotreba uređaja za prečišćavanje vazduha sa HEPA filterom, kako za stambeni prostor, tako i za kabinu vozila ako dugo provodite u istom
Kada su zatvoreni prozori ne palite sveću, cigarete ili neke uređaje koji emituju gas ili dim
Ako ste u mogućnosti, promenite lokaciju dok pojačano zagađenje traje u vašem okruženju
Ako pri velikim zagađenjima ipak morate da izađete iz kuće, učinite to na kratko i nosite zaštitnu masku sa oznakom N95 ili više
Izbegavajte rekreaciju i bilo kakve aktivnosti na otvorenom za vreme pojačanog zagađenja vazduha

SUMPOR DIOKSID (SO₂)

Sumpor dioksid je gas bez boje, veoma oštrog i neprijatnog mirisa. U atmosferi se nalazi niz različitih oblika sumpora (S) počev od elementarnog do njegovih različitih jedinjenja: sumporni oksidi (sumpor dioksid i sumpor trioksid), njihova jedinjenja sa vodenom parom (sumporna i sumporasta kiselina), kao i soli ovih kiselina (sulfati i sulfiti) i hidrid sumpora (vodonik sulfid).

Kao indikator oksida sumpora (SOx), uzima se sumpor dioksid (SO₂), i prati se kao jedan od najvećih zagađivača vazduha. Procenjeno je da 1/3 ukupnog sumpora u atmosferi potiče od sagorevanja fosilnih goriva (uglja i nafte). Oko 99% sumop dioksida u vazduh dospeva iz ljudskih izvora. Glavni izvor SO2 je industrijska aktivnost koja obrađuje materijalekoji sadrže sumpor:

Proizvodnja električne energije iz uglja, nafte ili plina koji sadrže sumpor
Prerada mineralnih ruda koje sadrže sumpor
Industrijske aktivnosti koje sagorevaju fosilna goriva koja sadrže sumpor
Motorna vozila koja imaju pogon na goriva koja sadrže sumpor
Proizvodnja celuloze i papira

Sumporni oksidi, posebno kada se emituju u vazduh zajedno sa čađi, u prisustvu vodene pare dovode do formiranja toksične magle - smoga.

Uticaj SO₂na zdravlje

Sumpor dioksid je gas koji disanjem lako dospeva u pluća nanoseći štetu respiratornom sistemu.

Kratkoročno izlaganje sumpor dioksidu može da izazove smetnje u disanju i da šteti respiratornom sistemu zdravih, a naročito ljudi obolelih od astme i drugih bolesti disajnih puteva. Posebno osetljive grupe, pored asmatičara, su deca i stari ljudi. A naročito su izloženi dejstvu ovog zagađivača ljudi koji žive u neposrednoj blizini industrijskih zona.

Emisije SO₂ koje izazivaju povećane koncentracije ovog zagađivača u vazduhu, takođe izazivaju i stvaranje drugih oksida sumpora (SOx) koji mogu da reaguju sa drugim sastojcima atmosphere i formiraju suspendovane čestice (PM). Suspendovane čestice, noseći na sebi razne otrove među kojima su i sumporna jedinjenja, zbog svojih malih dimenzija, lako disanjem dospevaju duboko u pluća ozbiljno utičući na zdravlje.

Uticaj SO₂ na životnu sredinu

Visoka koncentracija SO₂ može da naudi zeljastim biljkama i drveću oštećujući njihovu lisnu masu čime se smanjuje porast biljaka. Takođe, sumpor dioksid i drugi oksidi sumpora ulaze u sastav kiselih kiša koje jako negativno deluju na osetljive ekosisteme (šume i jezera, na primer).

AZOT DIOKSID (NO₂)

Azot dioksid je gas oštrog, neprijatnog mirisa. U atmosferi postoji puno različitih azotnih jedinjenja: azotni oksidi (Nox), nitrati i nitriti (soli kiselina koje sadrže azot) i amonijak. Azot dioksid je označen kao indikator svih azotnoh oksida i on se prati kao jedan od zagađivača vazduha. Samo mali deo azotnih jedinjenja u vazduhu potiče iz prirode, svega 1% azot dioksida potiče iz prirodnih izvora munje, vulkanske erupcije, proizvodi biljaka, zemljišta i vode.

Azot dioksid nastaje sagorevanjem goriva: uglja, nafte i plina. Najveći deo ovog gasa u vazduhu u gradovima potiče od vozila koja za svoj rad koriste tečno gorivo, čak 80%. Ovom prilikom se stvara visoka temperatura što izaziva reakciju između kiseonika i elementarnog azota iz vazduha, a čiji su produkti oksidi azota. Ostali izvori NO2 su proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalj, rafinerije benzina i metala, prehrambena industrija kao i ostale prerađivačke industrije.

Azot dioksid, kao i ostali oksidi azota, reaguju sa drugim hemijskim supstancama iz vazduha i u prisustvu ultraljubičastog spektra sunčevog zračenja i toplote, kao i vlage iz vazduha, stvaraju i prizemni ozon i suspendovane čestice (PM 2.5 i PM 10).

Uticaj azot dioksida na zdravlje

Azot dioksid je gas koji disanjem dospeva u pluća, a iz pluća može dospeti i u krvotok. Udisanje vazduha sa NO₂ može iziritirati dijasne puteve i uticati na čitav respiratorni sistem.

Razlikuju se kratkotrajna i dugotrajna izlaganja ovom zagađivaču. Kratka izlaganja povećanom koncentracijama NO₂ u trajanju od 30 minuta do 24 sata, izazivaju upalu disajnih puteva kod zdravih ljudi i pogoršanje stanja kod asmatičara uz simptome kao što su pojačan kašalj, šištanje pri disanju kao i otežano disanje. Ovo za posledicu ima pojačan prijem u ambulantama hitne pomoći kao i povećan prijem na bolničko lečenje.

Dugotrajno izlaganje povišenim koncentracijama NO₂ može da izazove pojavu astme kod zdravih ljudi i povećava podložnost respiratornim infekcijama. Kod ljudi koji već boluju od astme znatno pogoršava zdravstveno stanje. Takođe, azot dioksid preko pluća može da dospe u krvotok gde može da se veže za hemoglobin pri čemu se stvara oksiazohemoglobin koji onemogućava osnovnu funkciju hemoglobina - prenos kiseonika.

Jedinjenja azota se ubrajaju u grupu vodećih kancirogena pluća, želuca i mokraćne bešike. Najizloženiji azot dioksidu su oni ljudi koji žive ili rade kraj velikih i prometnih saobraćajnica. Posebno osetljive grupe su deca, asmatičari i stariji ljudi.

Uticaj NO₂ na životnu sredinu

Azot dioksit i drugi oksidi azota reaguju sa vodom, kiseonikom i drugim hemijskim supstancama iu vazduha formirajući kiselu kišu. Kisela kiša oštećuje osetljive ekosisteme kao što su jezera i šume.

Nitratne čestice koje se stvaraju od oksida azota (Nox) čine vazduh zamagljenim i smanjuju vidljivost. Ovo posebno pravi problem u nacionalnim parkovima, izletištima i drugim turističkim mestima gde onemogućava vidik.

OZON (O₃)

Ozon je gas koji se sastoji od tri atoma kiseonika (O₃). Sastavni je deo atmosfere, a prema tome u kom delu atmosfere se nalazi, deli se na dobar i loš ozon.

Dobar ozon je onaj koji je prirodni deo viših slojeva atmosfere (stratofere) i njegova je uloga da štiti život na planeti od štetnih ultraljubičastih sunčevih zraka. Na žalost, čovek svojim aktivnostima emituje u atmosferu mnogobrojna štetna hemijska jedinjenja koja uništavaju dobar stratosferski ozon praveći tzv "ozonske rupe".

Loš ozon je onaj koji se nalazi u prizemnim slojevima troposfere - prizemni ozon. Prizemni ozon spada u zagađivače vazduha zbog štetnog dejstva na zdravlje i životnu sredinu i jedan je og glavnih sastojaka smoga.

Troposferski, prizemni, ozon se ne emituje direktno u vazduh, već je proizvod hemijskih reakcija između azotnih oksida (NOx) i isparljivih organskih jedinjenja (VOC). Do ovoga dolazi kada pomenuti zagađivači vazduha koje emituju automobili (saobraćaj), rafinerije, elektrane, hemijska postrojenja, industrijski kotlovi i drugi izvori, u prisustvu sunčeve svetlosti i toplote hemijski reaguju.

Azotni oksidi i isparljiva organska jedinjenja u prisustvu sunčeve svetlosti i toplote hemijski reaguju, a proizvod tih reakcija je prizemni ozon.

Najčešće se visoke koncentracije prizemnog ozona stvaraju u urbanim sredinama tokom toplih i sunčanih letnjih dana. Mada, do zagađenja ovim polutantom može doći i tokom hladnijih dana. Ozon je gas koji se vetrom prenosi na velike udaljenosti, pa tako iz urbanih delova može lako da stigne i u ruralne krajeve.

UTICAJ PRIZEMNOG OZONA NA ZDRAVLJE

Udisanje ozona može štetiti zdravlju, posebno u toplim i sunčanim danima kada nivo ozona u vazduhu može dostići visoke vrednosti. Čak i relativno nizak nivo ozona može uzrokovati zdravstvene tegobe.

Najugroženije grupe su asmatičari, deca, stariji ljudi, ljudi koji su aktivni napolju (posebno radnici na otvorenom). Kao ugrožene grupe izdvajaju se i ljudi sa određenim genetskim predispozicijama kao i oni sa nedostatkom pojedinih nutritijenata kao što su vitamin C i E. Deca su ipak u najvećoj opasnosti od udisanja prizemnog ozona jer su njihova pluća još uvek u razvoju. Provodeći dosta vremena napolju u igri i fizičkim aktivnostima, rizik od izlaganja prizemnom ozonu se povećava. Deca su takođe sklonija da razviju astmu.

U zavisnosti od stepena izloženosti, prizemni ozon moze da:

Oteža duboko i snažno disanje
Izazove kratak dah i bol pri dubokom disanju
Izazove kašalj i bol ili grebanje u grlu
Izazove upale i oštećenja disajnih puteva
Pogorša plućna oboljenja kao što su astma i hronični bronhitis
Poveća učestalost asmatičnih napada
Učini pluća podložnijim infekcijama

Ove efekte povećani nivo prizemnog ozona izaziva čak i kod zdravih ljudi, ali simptomi mogu biti mnogo ozbiljniji kod ljudi sa plućnim bolestima kao što je astma. Sve ovo ima za posledicu povećano izostajanje iz škole kod dece, izostajanje sa posla kod odraslih, veću upotrebu lekova, češće posete lekarima, češća zadržavanja na bolničkom lečenju.

Dugotrajno izlaganje povećanim koncentracijama prizemnog ozona pogoršava stanje astme kod već obolelih ljudi, a verovatno i izaziva razvoj astme kod onih koji je nisu imali. Istraživanja na lokacijama sa dugotrajnom povećanom koncentracijom prizemnog ozona zabeležila su povezanost ozona sa smrtnim ishodima usled respiratornih problema.

Osim na zdravlje ljudi, prizemni ozon štetno deluje i na osetljivu vegetaciju i ekosisteme, uključujući šume, parkove, rezervate za divlje životinje, divlja područja... Ozon posebno može da šteti rastu i razvoju osetljivih biljnih vrsta. Pri povećanoj izloženosti prizemnom ozonu biljka smanjuje intezitet procesa fotosinteze, usporava rast, u većem je riziku od biljnih bolesti, osetljivija je na oštećenja izazvana insektima, drugim zagadjivačima vazduha i ekstremnim vremenskim uslovima.

Utičući štetno na pojedine biljke, prizemni ozon može da poremeti čitave ekosisteme, da utiče negativno na biodiverzitet, kvalitet biljne naseobine, ciklus kretanja vode i hranljivih materija.

Markeri
	Indikativno merenje PM (luftdaten.info)
	Ne meri PM (državna mreža)
	Meri PM (državna mreža)

Kategorije vazduha
	Izuzetno loš
	Veoma loš
	Loš
	Srednji
	Prihvatljiv
	Dobar

Bedževi
SZO=X	Prekoračena granična vrednost (X) Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
GV=Y	Prekoračena granična vrednost (Y) Republike Srbije

Izuzetno loš 0

Veoma loš 0

Loš 0

Srednji 15

Kikinda Centar

Novi Sad Liman

Kopaonik

Kamenički Vis EMEP

Užice

Loznica

Obrenovac Centar

Beograd Zeleno brdo

Beograd Mostar

Beograd N. Beograd

Beograd Stari grad

Vršac

Kosjerić

Pančevo Cara Dušana

Beograd Vinča

Prihvatljiv 19

Novi Sad Rumenačka

Novi Pazar

Bor Slatina-ZIJIN

Niš IZJZ Niš

Niš O.š. Sv. Sava

Paraćin

Čačak

Popovac

Kragujevac

Bor Institut RIM

Bor Gradski park

Valjevo

Beograd Vračar

Pančevo Sodara

Beočin Centar

Beograd Ovča

Beograd Oml. brigada

Pančevo Starčevo

Beograd Dr. Mišović

Dobar 18

Vranje

Kruševac

Kraljevo

Zaječar

Bor Krivelj-ZIJIN

Smederevo Carina

Smederevo Centar

Kostolac

Šabac

Bor Brezonik

Sremska Mitrovica

Beograd Zemun TB

Beograd Obrenovac

Beograd Obr. Ušće

Beograd Lazarevac

Pančevo Vatr. dom

Pančevo Vojlovica

Veliki Crljeni

1 čas

1 čas

Srednja časovna vrednost (13.06.2021 06:00)

Srednja časovna vrednost (13.06.2021 06:00)

Srednja časovna vrednost (13.06.2021 06:00)

Srednja časovna vrednost (13.06.2021 06:00)

Srednja časovna vrednost (13.06.2021 06:00)

24 časa

24 časa

Srednja dvadesetčevoročasovna vrednost (12.06. - 13.06.2021 06:00)

Srednja dvadesetčevoročasovna vrednost (12.06. - 13.06.2021 06:00)

Srednja dvadesetčevoročasovna vrednost (12.06. - 13.06.2021 06:00)

Srednja dvadesetčevoročasovna vrednost (12.06. - 13.06.2021 06:00)

Maksimalna srednja osmočasovna (max8h) vrednost (12.06. - 13.06.2021 06:00)

2021. godina (do 13.06.2021)

2021. godina (do 13.06.2021)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 50µg/m3(dozvoljeno 35 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 125µg/m3(dozvoljeno 3 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 85µg/m3(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 100µg/m3(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

2020. godina

2020. godina

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 50µg/m³(dozvoljeno 35 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 125µg/m³(dozvoljeno 3 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 85µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 100µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 50µg/m³(dozvoljeno 35 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 125µg/m³(dozvoljeno 3 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 85µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja godišnja vrednost od 25µg/m³.

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 50µg/m³(dozvoljeno 35 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 125µg/m³(dozvoljeno 3 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 85µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 100µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja godišnja vrednost od 25µg/m³.

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 50µg/m³(dozvoljeno 35 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 125µg/m³(dozvoljeno 3 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 85µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja dnevna vrednost od 100µg/m³(dozvoljeno 0 dana godišnje.)

Prekoračena granična srednja godišnja vrednost od 25µg/m³.

Prekoračena granična srednja godišnja vrednost od 40µg/m³.